Usvojenje u Srbiji

Pojam i svrha usvojenja

Usvojenje je pravni postupak čija je svrha uspostavljanje odnosa koji je, u pravnom smislu, jednak odnosu između bioloških roditelja i deteta. SVeha usvojenja je detetu obezbediti dom, iz kog razloga je primarno načelo u postupku načelo najboljeg interesa deteta.

Pravne posledice usvojenja

Okončanjem postupka usvojenja nastaju određene pravne posledice. Pre svega, između usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju se jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja odnosno drugih srodnika. S tim u vezi, prestaje i roditeljskog pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta. Na kraju, prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim srodnicima te prava i dužnosti srodnika prema njemu.

Gore navedeno podrazumeva da usvojenik stiče nasledna prava prema usvojiteljima i njihovim sordnicima, kao da su su biološki srodnici. Istovremeno, nasledna prava prema Istovremeno, nasledna prava prema biološkim roditeljima i srodnicima usvojenika prestaju, osim u slučaju kada usvojitelj usvaja dete svog suprućnika ili vanbračnog partnera.

Važno je napomenuti da na osnovu rešenja o usvojenju organ starateljstva (centar za socijalni rad) donosi rešenje o novom upisu rođenja usvojenika. Ovim rešenjem podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiteljima, na poništava raniji upis rođenja usvojenika. Po upisu, rešenje se bez odlaganja dostavlja matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete. Posle novog upisa rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo usvojitelji deteta i dete, uz posebne mere opreza kada dete zatraži uvid. Naime, matičar je dužan da uputi dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva, porodično savetovalište ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.

Opšta podobnost usvojitelja

Uslovi za usvajanje deteta u Srbiji su precizno definisani Porodičnim zakonom i odnose se podjednako na usvojitelje i na usvojenika.

1. starost usvojitelja: razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18, niti veća od 45 godina. Ipak, u izuzetnim slučajevima, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti odstupanje od ovog pravila, ukoliko je to u najboljem interesu deteta;
2. lična svojstva: usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta. Navedeno znači da ne može usvojiti:
3. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
4. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
5. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika;
6. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela;
7. bračni status:  usvojitelji su bračni ili vanbračni partneri koji zajedno usvajaju dete.[ U izuzetnim situacijama, uz dozvolu Ministarstva, usvojitelj može biti i osoba koja živi sama, ako za to postoje naročito opravdani uslovi;
8. priprema usvojitelja: Obavezna je priprema za usvojenje po posebnom programu koji sprovodi organ starateljstva (osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja odnosno usvojioca deteta);
9. državljanstvo: po pravilu, usvojitelj mora biti državljanin Republike Srbije. Strani državljani mogu usvojiti dete samo ukoliko se, u roku od godinu dana od unosa podataka o detetu u Jedinstveni lični registar usvojenja, ne pronađu usvojitelji među domaćim državljanima, uz saglasnost nadležnog ministra. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje stranom državljaninu i pre isteka navedenog roka ako je to u najboljem interesu deteta.

Pored gore navedenog, važno je ukazati da su zakonom eksplicite propisani slučajevi kada se ne može usvojiti (osim u situacijama kada usvojitelj ne ispunjava neki od gore navedenih uslova). Naime, ne može se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobočnoj liniji rođeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. Nadalje, ne može se usvojiti dete koje je već usvojeno, osim u slučaju kada supružnik ili vanbračni partner usvojitelja usvaja njegovo ranije usvojeno dete. Takođe, staratelj ne može usvojiti svog štićenika.

Opšta podobnost usvojenika

Da bi dete bilo podobno za usvajanje, neophodno je da je maloletno odnosno da nije steklo potpunu poslovnu sposobnost. U svakom slučaju, ne može se usvojiti dete pre nego što navrši tri meseca života.

Nadalje, važno je naglasiti da se usvojiti može: dete koje nema žive roditelje; dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište; dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava; dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti; dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Opšti uslovi za usvojenje podrazumevaju saglasnost roditelja odnosno staratelja, kao i saglasnost samog usvojenika. Naime, dete se može usvojiti samo uz saglasnost roditelja, pri čemu roditelj ne može dati saglasnost za usvojenje pre nego što dete navrši drugi mesec života. Takođe, roditelj može povući saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost, ali to pravo može iskoristiti samo jednom.

Ipak, saglasnost roditelja usvojenika nije potrebna ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava;  ako je roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta ili ako je roditelj potpuno lišen poslovne sposobnosti.

Na kraju, za usvojenje deteta koje je starije od 10 godina i sposobno je za rasuđivanje, neophodna je i njegova saglasnost.

Postupak usvojenja

Postupak započinje podnošenjem zahteva nadležnom centru za socijalni rad (prema prebivalištu usvojitelja). Nakon toga, organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojitelji podobni da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja), a ova odluka donosi se na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.

Usvojitelji koji prođu prvu procenu, dužni su da prođu poseban program pripreme za usvojenje, koji sprovodi centar za socijalni rad.

Kada utvrdi da su budući usvojitelji podobni da usvoje dete, organ starateljstva dužan je da podatke o budućim usvojiteljima unese u Jedinstveni lični registar usvojenja. Iz ovog registra biraju se budući usvojitelji.

Nakon izbora usvojitelja, organ starateljstva upućuje im dete radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj strani državljanin, a period prilagođavanja ne može trajati duže od šest meseci.

Nakon perioda prilagođavanja, organ starateljstva donosi rešenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja odnosno o zasnivanju usvojenja.