Kućni zatvor je modalitet kazne zatvora i izriče se presudom kojom se lice oglašava krivim za krivično delo. Predstavlja vrstu alternativnih krivičnih sankcija, koja, pre svega, ima za cilj resocijalizaciju i reintegraciju osuđenog.
Naime, ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.
Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice (pr. licu osuđenom za nasilje u porodici) koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje.
Pre donošenja odluke o izvršenju kazne zatvora u prostorijama stanovanja osuđenog, sud će ispitati da li u konkretnom slučaju postoje uslovi za izvršenje iste (pristanak vlasnika nepokretnosti u kojoj će se kazna izvršavati, postojanje električne energije, telefonskog priključka i sl.).Posle dobijanja izveštaja sud će odlučiti da li će se ona izvršiti sa ili bez elektronskog nadzora („nanogica“). Nepostojanje telefonskog priključka onemogućava izvršenje ove sankcije jer se provera izvršenja ove sankcije upravo vrši pozivom na telefon, sa jedne strane i jer se, sa druge strane, ukoliko se ova sankcija izvršava sa elektronskim nadzorom, nadzor vrši preko posebnog računarskog sistema koji je, upravo preko fiksnog telefona, povezan sa nanogicom). Ukoliko se odluči za izvršenje sa elektronskim nadzorom, primenu sprovodi Poverenička služba, u saradnji sa policijom.
Po pravilu, osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje.Poverenik može bez prethodne najave da proverava da li se osuđeni nalazi u prostorijama u kojima stanuje ili drugom mestu koje je predviđeno programom postupanja (posetom ili tel. razgovorom).Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Ukoliko se to desi, Poverenička služba bez odlaganja obaveštava sud koji je doneo prvostepenu presudu. Po prijemu obaveštenja sudija pojedinac doneće rešenje da osuđeni ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora (pri tome, vreme provedeno u bekstvu ne uračunava se u vreme izvršenja kazne).
Osuđeni ima pravo na boravak van prostorija u kojima stanuje u trajanju od najviše dva časa dnevno u periodu od 7 do 17 časova. Posebni izuzetni slučajevi omogućavaju osuđenom napuštanje prostorija:1) zbog pružanja nužne medicinske pomoći osuđenom ili članu njegovog porodičnog domaćinstva, ako je za pružanje medicinske pomoći neophodno napuštanje prostorija;2) radi odlaska na posao, ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom;3) radi pohađanja nastave tokom redovnog školovanja; 4) zbog odlaska na polaganje ispita; 5) zbog teške, akutne ili hronične bolesti, radi odlaska na redovne zdravstvene preglede ili stacionarnog lečenja; 6) zbog svog venčanja ili venčanja krvnog srodnika do drugog stepena srodstva; 7) zbog smrti bliskog srodnika; 8) zbog obaveze staranja prema članovima uže porodice predviđene zakonom, u slučaju da tu obavezu ne može da obavlja drugo lice; 9) zbog sezonskih poljoprivrednih radova, ako se osuđeni bavi poljoprivredom kao stalnom delatnošću i 10) zbog drugih naročito opravdanih razloga za koje osuđeni može podneti obrazloženu molbu.
Ukoliko se utvrdi da više ne postoje gore navedene okolnosti ili se naknadno utvrdi da su podaci navedeni u molbi osuđenog, na osnovu kojih je doneta odluka o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje neistiniti ili se utvrdi da osuđeni zloupotrebljava dozvolu napuštanja prostorije, direktor Uprave opoziva odluku o dozvoli napuštanja prostorija u kojima osuđeni stanuje.
Jedan odgovor