Pojam ugovora i ugovorne strane
Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari (pr. nepokretnost) ili kakva druga prava (pr. pravo intelektualne svojine), a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.Dakle, obaveza davaoca izdržavanja ne iscrpljuje se jednim aktom, već se prostire u vremenu, što znači da je u pitanju ugovor sa trajnim izvršenjem prestacija.
Primalac izdržavanja može biti samo fizičko lice, dok davalac izdržavanja može biti kako fizičko, tako i pravno lice. Takođe, sudska praksa stoji na stanovištu da se ovaj ugovor može zaključiti i između supružnika odnosno između drugih lica između kojih postoji zakonska obaveza izdržavanja (pr. sa detetom).
Postoji mogućnost da se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključi istovremeno za više primalaca izdržavanja (primera radi, supružnici su primaoci izdržavanja), u kom slučaju svako od njih ima zasebno pravo na određeno davanje. Moguće je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključiti i u korist trećeg lica (primera radi, suprug S zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju svoje supruge Ž sa komšinicom K). U ovom slučaju, davalac izdržavanja (komšinica K) stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača (supruga S). Ipak, ugovorom se ova zakonska odredba može derogirati na taj način da davalac izdržavanja stekne pravo svojine u trenutku smrti trećeg lica (supruge Ž). U svakom slučaju, obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica (dakle, čak i ako suprug S umre pre supruge Ž, komšinica K ima obavezu da izdržava lice Ž do njene smrti).
Obaveze ugovornih strana
Primalac doživotnog izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava koja postoje u trenutku zaključenja ugovora. Dakle, ne može se u ugovoru navesti da će na davaoca izdržavanja preneti neka stvar koju će primalac steći u budućnosti. U suprotnom, ugovor je apsolutno ništav jer ima nedopušten predmet.
Davalac izdržavanja ne sme otuđiti, uništiti ili opteretiti stvar koja je predmet ugovora. U suprotnom, davalac izdržavanja može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete odnosno povraćaj datog na ime izdržavanja prema opštim pravilima ugovornog prava. Ipak, jasno je da primalac izdržavanja ima interes da se ugovor održi na snazi budući da je po tom osnovu očekivao imovinsku korist. Stoga, postavlja se pitanje da li davalac izdržavanja svoje pravo može suprotstaviti pravnim sledbenicima davaoca izdržavanja (poklonoprimcu, kupcu i sl.). Sudska praksa stoji na stanovištu da je to moguće. Potrebno je u parničnom postupku dokazati nesavesnost ovih lica odnosno činjenicu da su oni znali ili su mogli znati znati da je njihov pravni prethodnik već zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju koji za predmet ima istu stvar. Savesnost ovih lica se oborivo pretpostavlja. Ipak, davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnu knjigu odnosno upisom zabeležbe postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ova činjenica stvara neoborivu pretpostavku nesavesnosti navedenih lica i umnogome olakšava položaj stranke u parničnom postupku.
Ukoliko što drugo nije ugovoreno, obaveza davaoca izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Ipak, radi sigurnosti obe ugovorne strane i izbegavanja nepotrebnih sudskih postupaka, preporučljivo je da se konkretno odredi u čemu se sastoji obaveza davaoca izdržavanja (nedeljno snabdevanje namirnicama, kupovina ogreva, mesečna kupovina lekova i sl.).
Važno je napomenuti da je pravo primaoca izdržavanja, po svojoj prirodi, neprenosivo što znači da se za života ne može ustupiti (cedirati) drugome odnosno da se po smrti ovo pravo ne može preneti na naslednike. Ovo je posledica činjenice da je u pitanju ugovor vezan za ličnost (intuitupersonae). I obaveza davaoca izdržavanja je, po pravilu, neprenosiva, što znači da je davalac izdržavanja mora lično izvršiti. Ipak, postoje dva izuzetka: 1) ukoliko je ugovorom predviđeno drugačije (pr. ugovori se angažovanje medicinskog radnika ili drugog pomoćnika koji će brinuti o zdravlju primaoca izdržavanja) i 2) ukoliko je ugovoreno da će primalac zasnovati zajednicu života sa davaocem izdržavanja i članovima njegove porodice (u tom slučaju primalac ne može odbiti davanje izdržavanja od strane supružnika davaoca).
Forma ugovora i saglasnost trećeg za zaključenje
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležničke potvrđene (solemnizovane) isprave. Ovome treba dodati da će javni beležnik ugovornike naročito da upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništav.
Saglasnost trećeg lica za zaključenje ovog ugovora se, po pravilu ne traži. Od ovog pravila postoje dva izuzetka: 1) ukoliko ga zaključuje stariji maloletnik (14-18), potrebna je saglasnost zakonskog zastupnika, u suprotnom, ugovor je rušljiv i 2) ukoliko je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja, potrebna je saglasnost organa starateljstva, u suprotnom, ugovor je apsolutno ništav.
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju
Pored opštih razloga za raskid ugovora koji važe za sve ugovore (sporazumni raskid i jednostrani raskid zbog neizvršenja obaveza druge ugovorne strane), za ugovor o doživotnom izdržavanju predviđeni su i posebni razlozi za raskid: 1) raskid zbog poremećenih odnosa; 2) raskid zbog promenjenih okolnosti (rebus sic stantibus) i 3) slučaj kada davalac izdržavanja umre pre primaoca (a bračni drug i potomci ne pristanu na produženje).
Odnosi su poremećeni ako postanu nepodnošljivi, pri čemu je za raskid dovoljno da nepodnošljivost postoji samo za jednu ugovornu stranu. U ovom slučaju svaka strana ima pravo da raskine ugovor (pa čak i strana koja je skrivila raskid), ali ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.Promenjene okolnosti podrazumevaju dase posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da ispunjenje ugovora postane znatno otežano, u kom slučaju sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, raskinuti ugovor, njihove odnose iznova urediti ili pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu (unapred određeni novčani iznos koji se, po pravilu, isplaćuje mesečno unapred). U oba slučaja, kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, pravo na raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.
Prava nužnih naslednika kod ugovora o doživotnom izdržavanju
Imajući u vidu da se imovina koja je predmet ugovora izuzima iz zaostavštine i da se iz nje ne mogu namiriti nužni naslednici, postavlja se pitanje koja su prava nužnih naslednika u ovom slučaju. Ovo naročito ako se ima u vidu da su u praksi česti slučajevi zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju upravo sa namerom da se osujete nasledna prava nužnih naslednika. Ukoliko je davalac izdržavanja znao ili morao znati za ovu nameru primaoca izdržavanja, ugovor je apsolutno ništav jer je zaključen iz nedopuštene pobude.
Zakon o nasleđivanju proklamuje i posebno pravo nužnih naslednika odnosno slučaj relativne ništavosti ovog ugovora. Naime, na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja (pr. komšinica K je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju iako je saznala da njen saugovarač S boluje od teške bolesti i da su mu lekari predočili da mu je ostalo svega nekoliko meseci života). Naime, ugovor o doživotnom izdržavanju je aleatoran ugovor, što znači da se prilikom njegovog zaključenja ne zna kakav će biti krajnji odnos uzajamnih davanja ugovornih strana. Ovo stoga što obaveza davaoca izdržavanja, za razliku od obaveze primaoca, nije određena (ona zavisi od dužine života primaoca). Navedeno znači da se ovaj ugovor ne može poništiti zbog prekomernog oštećenja (laesioenormis).
U tom slučaju, zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati uroku od jedne godine od dana saznanja za ugovor (subjektivni rok), a najkasnije uroku od tri godine od dana primaočeve smrti (objektivni rok), s tim da rok od jedne godine ne može početi da teče pre primaočeve smrti. Ukoliko se navedeni rokovi ne ispoštuju odnosno ne izračunaju valjano, sud donosi rešenje kojim odbacuje tužbu. Dakle, ako su naslednici saznali za ugovor i najkasnije uroku od godinu dana podneli tužbu, pri čemu nije prošlo više od tri godine od smrti primaoca izdržavanja, sud neće odbaciti tužbu po ovom osnovu. Ipak, ukoliko naslednici podnesu tužbu u roku od godinu dana od saznanja, ali je proteklo više od tri godine od smrti primaoca izdržavanja, sud će odbaciti tužbu. Tužba će biti odbačena i u slučajuda nije proteklo više od tri godine od smrti primaoca izdržavanja ukoliko su naslednici podneli tužbu po proteku roka od godinu dana od dana saznanja za ugovor.
Svakako, naslednici mogu podneti i tužbu za utvrđenje ništavosti ukoliko smatraju da je ugovor apsolutno ništav (o čemu više u redovima koji slede) budući da se na ništavost može pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje ništavosti ne zastareva.
Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju
Na ovaj ugovor primenjuju se opšta pravila ugovornog prava, što znači da je ugovor apsolutno ništav ako je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom ili dobrim običajima, ukoliko je fiktivan, ukoliko je zaključen od strane lica koje je potpuno poslovno nesposobno. Najčešće se naslednici pozivaju na ovaj razlog ukoliko je primalac izdržavanja bio starije lice. Iz navedenog razloga uvek je preporučljivo da se, neposredno pre zaključenja ugovora, izvrši neuropsihijatrijsko veštačenje primaoca izdržavanja. Nadalje, ugovor je ništav ukoliko je njegov predmet nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv i ukoliko ne postoji osnov ili je on nedopušten. Ukoliko je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva. Ugovor je relativno ništav odnosno rušljiv u slučaju postojanja mana volje (pretnja, bitna zabluda, prevara) i u slučaju da ga je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice.
Osim navedenih opštih uslova, za ugovor o doživotnom izdržavanju predviđeni su i posebni slučajevi ništavosti. Ovaj ugovor je apsolutno ništav ukoliko je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i sl.), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva odnosno nadležnog centra za socijalni rad (u formi rešenja). U praksi se, u ovom smislu, na strani davaoca izdržavanja najčešće pojavljuju domovi za stare.
Ugovor je relativno ništav u slučaju gore pomenutog odsustva aleatornosti na strani davaoca izdržavanja i u slučaju simulovanja ugovora (česta situacija u praksi kada se ovaj ugovor zaključuje u nameri da se izigraju nužni naslednici).
Pravne posledice smrti davaoca izdržavanja i položaj davaoca nakon prima očeve smrti
Često pitanje je i šta se dešava u slučaju da davalac izdržavanja umre pre primaoca izdržavanja.Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke ukoliko se ispune dva uslova: 1) da su navedena lica in concreto pozvana na nasleđe (pr. ukoliko iza davaoca ostane vanbračni partner, obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju prestaju jer vanbračni partner ne može biti pozvan na nasleđe)i 2) da pristanu na produženje ugovora. U suprotnom, ugovor se raskida, a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje. Ipak, ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze (pr. loše materijalno stanje), mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja (naknada se, u skladu sa zakonom, određuje po slobodnoj oceni suda).
Na kraju, ističemo da primalac izdržavanja postaje vlasnik stvari ili prava koja su predmet ugovora u trenutku smrti primaoca izdržavanja. Takođe, važno je napomenuti da davalac izdržavanja nije naslednik primaoca izdržavanja, iz čega sledi da ne odgovara za dugove ostavioca.
Neimenovan ugovor sa obavezom doživotnog izdržavanja
Ukoliko je interes ugovornih strana takav da se prenos svojine ne odlaže do primaočeve smrti, najbolje je zaključiti neimenovani ugovor o doživotnom izdržavanju. Naravno, ovaj ugovor sa sobom nosi rizik da davalac izdržavanja prestane sa davanjem izdržavanja, u kom slučaju davalac ima pravo na raskid ugovora. Pri navedenom, postoji i poseban rizik (apsolutne) ništavosti ukoliko je vrednost davaočevih obaveza manja ili jednaka vrednosti koju je dobio od primaoca. U tom slučaju, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, moguća je konverzija u ugovor o poklonu. Međutim, ovde treba imati u vidu da predmet ugovora o poklonu ulazi u zaostavštinu te da se iz nje nužni naslednici mogu namiriti.
Iz svega navedenog može se zaključiti da je ugovor o doživotnom izdržavanju kompleksan ugovor koji zahteva stručnost pri njegovom sastavljanju kako bi se, sa jedne strane, u tekst ugovora na najbolji mogući način implementirali interesi ugovornih strana i, sa druge strane, izbegli nepotrebno skupi i dugotrajni sudski postupci. Stoga, svakako savetujemo da angažujete advokata radi sopstvene sigurnosti. Nadamo se da Vam je tekst bio interesantan i koristan. U slučaju potrebe, budite slobodni da nas kontaktirate.
