Advokatska kancelarija dr Ana Budak Beograd

Nužni naslednici

Nužni naslednici

Krug nužnih naslednika

Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci bez ikakvih dodatnih uslova. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici ako se kumulativno ispune dva uslova: 1) da su trajno nesposobni za privređivanje i 2) da nemaju nužnih sredstava za život. U svakom slučaju, nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe (pr. roditelji ostavioca, koji spadaju u drugi nasledni red, nisu pozvani na nasleđe ako je ostavilac iza sebe ostavio suprugu i decu odnosno samo decu, koji spadaju u prvi nasledni red).

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Pr. ukoliko je ostavilac iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece, njihov zakonski deo bi bio po 1/3, što znači da bi njihov nužni deo iznosio po 1/6 zaostavštine.

Važno je istaći da je naš zakonodavac prednost u namirenju dao poveriocima ostavioca, tako da se nužni naslednici namiruju tek po njihovom namirenju. Ipak, nužni naslednici ne odgovaraju za dugove ostavioca.

Povreda i zaštita nužnog dela

Smatra se da je nužni deo povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Dakle, ukoliko je nužni naslednik od ostavioca dobio poklon u vrednosti nužnog dela, nužni deo nije povređen. U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni. Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Ukoliko ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela, nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo). Ipak, na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo). U praksi se ovo najčešće primenjuju kada je nužni naslednik živeo u istoj kući sa ostaviocem. Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi testamentarni naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili (ostavilac u svom testamentu može ovo drugačije urediti). Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona, od ostaviočevih poklonoprimaca.

Ako je nužni deo obligaciono pravo, a nužni deo je povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja; u slučaju da je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve. U navedenom slučaju može se podneti tužba za isplatu novčanog potraživanja. Rok za podnošenje tužbe je 3 godine (od proglašenja testamenta, ako je nužni deo povređen testamentarnim raspolaganjima odnosno od dana smrti ostavioca, ako je povređen poklonima).

Ako je nužni deo stvarno pravo, smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati tužbom za smanjenje testamentarnih raspolaganja u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja, dok se vraćanje poklona može zahtevati tužbom za povraćaj poklonu u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Aktivnu legitimaciju za zahtevanje nužnog dela, tj. isplatu novčane protivvrednosti odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona imaju nužni naslednici. U srpskom pravu ovo pravo je relativno nasledivo. Naime, ako ostaviočev potomak ili usvojenik umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.

Razbaštinjenje i lišenje nužnih naslednika Zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zaveštaocu, ako je umišljajno učinio krivično delo prema zaveštaocu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepoštenom životu). Isključenje može biti potpuno ili delimično.

Isključenje mora biti učinjeno u formi u kojoj se sačinjava zaveštanje i mora biti izraženo na nesumnjiv način, a poželjno je da se navede i uzrok isključenja. Osim navedenog, da bi razbaštinjenje bilo punovažno, uzrok isključenja mora postojati u vreme ostaviočeve smrti. Prava ostalih koji mogu naslediti određuju se kao da je isključeni umro pre ostavioca.. Primera radi, u slučaju da ostavilac ima sina koga razbaštini, a sin ima suprugu i dvoje dece, sin ne nasleđuje ništa, a njegova deca nasleđuju na jednake delove onoliko koliko bi njihov otac nasledio da nije razbaštinjen.

Ako je potomak koji ima pravo na nužni deo prezadužen ili je rasipnik, zaveštalac ga može u celini ili delimično lišiti nužnog dela u korist potomaka lišenog. I lišenje, kao i razbaštinjenje, mora biti učinjeno u formi propisanoj za zaveštanje. Lišenje je punovažno samo ako u trenutku smrti ostavioca lišeni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta odnosno ako lišeni ima punoletno dete ili punoletnog unuka od ranije umrlog deteta, koji su nesposobni za privređivanje.

NAPOMENA

Svi stručni tekstovi na ovom veb-sajtu zasnovani su na propisima koji važe na dan objavljivanja konkretnog teksta. Svi izneti stavovi predstavljaju tumačenje zakonskih odredbi od strane njenog autora i nisu obavezujući. Svi tekstovi imaju isključivo informativni karakter. Informacije prikazane na ovom veb-sajtu nisu, ne mogu biti niti ih treba shvatiti kao pravni savet te ne mogu zameniti pravni savet koji može dati advokat nakon sagledavanja svih činjenica konkretnog slučaja.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Jedan odgovor

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pretraga

Picture of dr Ana Budak
dr Ana Budak

Vaš cilj je naš prioritet i koristimo se svim mogućim pravnim sredstvima kako bismo na najefikasniji način došli do željenog rezultata.

Imate pravno pitanje ?

Ne dopustite da Vas pravni problemi muče – kontaktirajte nas odmah!

Pozovite nas

+381 69 137 19 82

Pišite nam

office@legis.rs

Pišite nam

ana.budak@legis.rs