Neophodna saglasnost roditelja
Nije retka pojava da se na društvenim mrežama pojavi fotografija deteta bez saznanja roditelja, na društvenim mrežama iz vrtića, škola, sa rekreativne nastave, sa osvojenih takmičenja i sl. koje objavi nastavnik ili trener. Nije retka situacija da fotografiju deteta objavi roditelj drugog deteta koje se nalazi na istoj slici. Postavlja se pitanje da li su takve radnje dozvoljene.
Odgovor je da fotografisanje deteta bez odobrenja roditelja jeste protivzakonito. Saglasnost moraju dati oba roditelja budući da oba roditelja vrše roditeljsko pravo. Nije nužno (ali je preporučljivo) da saglasnost bude u pisanom obliku. Izuzetak je jedino situacija u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo (pr. na osnovu odluke suda ili kada je jedan roditelj umro).
Preporuka za ustanove (vrtiće, škole i sl.)
Česti su slučajevi da vrtići i škole objavljuju snimke dece na sajtu i društvenim mrežama. Takve radnje ovih ustanova su apsolutno nedozvoljene i kažnjive. Da bi iste bile dozvoljene, ustanova mora imati saglasnost roditelja. Iako ona ne mora nužno biti u pisanom obliku, svakako je pisani oblik saglasnosti preporuka budući da se time znatno olakšava dokazni postupak u slučaju eventualnog sudskog postupka.
U tom smislu, preporuka za vrtiće odnosno škole je da na početku školske godine od roditelja pribave (pisanu) saglasnost za korišćenje fotografija njihove dece u tačno određene svrhe. Pri tome, treba imati u vidu da obrada podataka o ličnosti (pr. fotografije) nije dozvoljena u različite svrhe od one za koju je određena. Dakle, ukoliko postoji pristanak za objavljivanje na društvenoj mreži u cilju promovisanja škole, nije moguće objavljivati u druge svrhe.
Kako do zaštite prava privatnosti?
Ukoliko neko neovlašćeno objavi fotografiju Vašeg deteta, postoji mogućnost pokretanja dva postupka – parničnog i krivičnog.
Parnični postupak – naknada štete
U parničnom postupku zahteva se naknada šteta, kako materijalne, tako i nematerijalne, usled povrede prava privatnosti. Pored toga, u parničnom postupku postoji pravo tužioca da zahteva brisanje takvog sadržaja odnosno prekid obrade i sl.
Krivični postupak – privatna tužba
Krivični zakonik poznaje dva krivična dela od značaja za ovo pitanje. Prvo je Neovlašćeno fotografisanje, koje postoji ukoliko neko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna. Za ovo krivično delo predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine odnosno do tri godine ukoliko ga učini službeno lice u vršenju službe.
Drugo krivično delo je Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka. Ovo krivično delo postoji ukoliko neko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica. Za ovo krivično delo predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine odnosno do tri godine ukoliko ovo delo učini službeno lice u vršenju službe.
Uslov za postojanje oba krivična dela jeste da se time osetno zadre u lični život (fotografisanog) lica. Ovaj uslov je najbolje razumeti na primeru. Ukoliko neko „slučajno“ fotografiše i objavi fotografiju komšije sa damom kojoj dotični gospodin nije suprug odnosno u situaciji da dama nema status devojke, krivično delo postoji. Sa druge strane, nema krivičnog dela ukoliko neko fotografiše pejzaž, ulicu, koncert, a na fotografiji se nađe veliki broj lica budući da oni nisu primarni, već slučajni odnosno supsidijarni deo fotografije.
