Prava okrivljenog
Da bi krivični postupak bio zakonit, okrivljenom se mora omogućiti ostvarivanje određenih prava. Naime, shodno Zakoniku o krivičnom postupku, okrivljeni ima pravo da:
1) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
2) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
Navedeno znači da okrivljeni ima pravo da se brani ćutanjem odnosno da apsolutno ništa ne izjavi. Isto tako, okrivljeni može dati iskaz, a potom izjaviti da na dalja pitanja javnog tužioca neće odgovarati. Ako ipak pristane da odgovara na pitanja javnog tužioca, okrivljeni može uskratiti odgovor na pojedino pitanje. Drugim rečima, okrivljeni na neko pitanje može da odgovori, a na neko pitanje javnog tužioca može da ne odgovori.
Ukoliko se okrivljeni odluči za davanje iskaza, pred javnim tužiocem se ne može dogovarati sa svojim advokatom na koji način da odgovori na već postavljeno pitanje. Vaš iskaz ste prethodno dogovorili sa advokatom odnosno o njemu ste razgovarali u poverljivom razgovoru.
3) se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;
4) njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
Upravo iz razloga što apsolutno sve što izjavite može biti korišćeno kao dokaz u postupku, poželjno je da imate advokata. Primera radi, u iskazu možete pomenuti reč „dete“ koje, po pravilu, u razgovornom jeziku nema isto značenje kao u pravnoj terminologiji, čime se nesvesno (i potpuno nepotrebno) inkriminišete.
5) u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;
6) neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
7) mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
Organ postupka će, po pravilu, insistirati na davanje iskaza odmah nakon pročitane krivične prijave, ali Vaš advokat treba da insistira da Vam se obezbedi dovoljno vremena za analiziranje krivične prijave (u praksi, obezbeđuje se 20-30min)
8) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
Pre prvog saslušanja okrivljeni i njegov branilac nemaju pravo da vrše uvid u spise predmeta. Drugim rečima, advokat nema uvid u to koliko dokaza eventualno postoji protiv njegovog klijenta odnosno kojim dokazima tužilaštvo raspolaže. U takvim okolnostima, moguće je da dati iskaz bude kompromitovan drugim dokazima (izjavama svedoka, veštacima (naročito kod krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja), uviđajem i sl.). Ako je ovo verovatno, Vaš advokat može proceniti da je najcelishodnije braniti se ćutanjem u tom trenutku. Nakon toga, advokat će imati pravo uvida u spise predmeta i moći će, pošto se upoznao sa dokazima kojima javni tužilac raspolaže, za svog klijenta osmisliti najadekvatniju odbranu.
9) prikuplja dokaze za svoju odbranu;
10) se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
11) koristi pravna sredstva i pravne lekove;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Pretpostavke za saslušanje okrivljenog
Osoba koja ispituje okrivljenog kao predstavnik organa vlasti dužna da okrivljenog, pre prvog saslušanja, pouči odnosno obavesti o navedenim pravima.
Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenom saopšti i omogući da koristi gore navedena prava. Okrivljeni će se nakon toga pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru (najkasnije u roku od 24 časa od časa kada je poučen o ovom pravu), uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od časa kad je poučen o ovom pravu, osim u slučaju obavezne odbrane.
Ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi navedena prava ili izjava okrivljenog o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je saslušan bez prisustva advokata , a ne radi se o zakonom dozvoljenim situacijama ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno zabrani mučenja, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.
Iskaz okrivljenog
Moglo bi se zastupati stanovište da je saslušanje, naročito sa aspekta odbrane, najvažnija radnja u čitavom postupku. Ovaj iskaz će se kasnije koristiti kao pravovaljan odnosno zakoniti dokaz tokom čitavog trajanja postupka. Naime, iskaz dat prilikom prvog saslušanja umnogome određuje pravac odbrane i, u krajnjoj liniji, da li će ona biti uspešna.
Iz navedenog razloga, od izuzetnog je značaja pripremiti se za prvo saslušanje i dobro osmisliti odbranu. Imajte u vidu da ne postoji univerzalna odbranu, već da je Vaš branilac osmišljava specijalno za Vaš slučaj, imajući u vidu sve okolnosti Vašeg slučaja. U tom smislu, da bi Vaš advokat odnosno branilac mogao da pripremi adekvatnu odbranu, neophodno je da budete potpuno iskreni o činjenicama slučaja. U suprotnom, može doći do situacije da Vaš branilac, na osnovu onoga što ste mu (neistinito) rekli odnosno bez činjenica koje mu niste rekli, koncipira neadekvatnu odbranu odnosno odbranu koja nije najpodesnija za Vaš konkretni slučaj.
Što se sadržaja samog iskaza tiče, on će se zasnivati na odbrani koju Vam je, u dogovoru sa Vama, pripremio Vaš branilac. Pri tome, imajte u vidu da davanje lažnog iskaza od strane okrivljenog ne predstavlja krivično delo. Naime, prema stavu sudske prakse, okrivljeni je slobodan u iznošenju svoje odbrane i, čak i da se utvrdi da je njegov iskaz lažan odnosno da je u suprotnosti sa drugim dokazima, on ne može odgovarati za krivično delo Davanje lažnog iskaza (čl. 335 KZ-a). Međutim, ukoliko je, pri iznošenju svoje odbrane, drugu osobu svesno lažno inkriminisai za izvršenje krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, znajući da se usled takvog njegovog iskaza protiv te osobe može pokrenuti krivični postupak, okrivljeni će odgovarati za krivično delo Lažno prijavljivanje (čl. 334 KZ-a).
Takođe, treba imati u vidu da se od prvog iskaza ne sme odstupati, tj. sme, ali će se to, po pravilu, negativno odraziti na Vas i Vašu odbranu budući da stvara određeni stepen sumnje kod sudije. Eventualno se toku postupka mogu dodati određeni detalji. Drugim rečima, može biti govora o nadograđivanju već postojećeg iskaza, s tim da nove činjenice ne smeju biti u suprotnosti sa prvim iskazom koji je dat.
Tok saslušanja – šta možete da očekujete od prvog saslušanja
Prvo saslušanje je najvažnija radnja okrivljenog. Praktično, od ove radnje zavisi celokupna odbrana, iz kog razloga se i preporučuje da iskaz ne dajete bez svog advokata. prvo saslušanje okrivljenog obavlja javni tužilac, a može ga obavljati i policija (u praksi, za lakša krivična dela). U slučaju da ga obavlja policija, važno je da je ono zakonito jedino pod uslovom da 1. pristanak okrivljenog da bude saslušan i da je 2. njegov iskaz dati u prisustvu branioca (advokata). Ukoliko navedena dva uslova nisu ispunjena, iskaz koji je dobijen od okrivljenog saslušanjem pred policijom je nezakonit odnosno on se ne može koristiti u daljem toku postupka i na njemu se ne može zasnivati sudska odluka.
I Početak saslušanja
Na samom početku saslušanja, od okrivljenog se uzimaju lični podaci (ime i prezime, jmbg ili broj ličnog dokumenta, nadimak, ime i prezime roditelja, devojačko porodično ime majke, gde je rođen, gde stanuje, dan, mesec i godinu rođenja, državljanstvo, zanimanje, porodične prilike, da li je pismen, kakve je škole završio, šta on i članovi njegovog porodičnog domaćinstva poseduju od imovine, da li je, kad i zašto osuđivan, da li je i kad izrečena krivična sankcija izvršena i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivično delo).
Pitanja o imovnom stanju okrivljenog su od naročitog značaja za okrivljene kojima se stavlja na teret izvršenje krivičnog dela protiv imovine (pr. krađe). Naime, činjenica da je okrivljeni slabog imovnog stanja i/ili nezaposlen, uz neke druge okolnosti, poput ranije osuđivanosti, može biti ukazivati na rizik da će okrivljeni ponoviti izvršenje krivičnog dela, što može biti osnov za određivanje pritvora u skladu sa zakonom. Nadalje, na osnovu pitanja o osuđivanosti, ispitivač može steći tisak o iskrenosti okrivljenog. Naime, po pravilu, ispitivač ispred sebe ima izvod iz kaznene evidencije za okrivljenog, pa i sam zna da li je lica koje ispituje ranije osuđivano ili ne. U tom smislu, ukoliko je ranije bio osuđivan, ovo je dobra prilika da okrivljeni pokaže da je iskren. U svakom slučaju, okrivljeni uvek može uskratiti odgovor na pojedino ili sva pitanja tužioca odnosno braniti se ćutanjem.
Nakon uzimanja ličnih podataka, okrivljeni se poučava o svojim pravima, a zatim se od njega traži izjašnjenje o tome da li želi da se brani sam ili će uzeti branioca (rok za obezbeđenje branioca je 24 časa), uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti. Ako okrivljeni nije poučen o svojim pravima ili izjava o tome da li se okrivljeni brani sam ili uz pomoć branioca nije uneta u zapisnik, na iskazu okrivljenog se ne može zasnivati sudska odluka.
Tužilac će pitati okrivljenog da li razume navode krivične prijave. Ukoliko ste ih razumeli, potrebno je da to i potvrdite. Zatim će Vas pitati da se izjasnite na navode krivične prijave. Pravilo je da je ovo izjašnjenje kratko. Dakle, ukoliko se branite, izjašnjavate se da niste krivi i da navodi krivične prijave nisu osnovani.
U ovom delu imate pravo da ukažete javnom tužiocu na eventualno fizičko i/ili psihičko zlostavljanje od strane policije (ukoliko je zlostavljanja bilo) i da zahtevate da Vas pregleda lekar (osim ukoliko to već nije učinjeno, u kom slučaju prilažete izveštaj lekara).
II Neometano izlaganje okrivljenog
Saslušanje je razgovornog tipa. Navedeno podrazumeva da okrivljeni govori većinu vremena odnosno iznosi svoju odbranu, dok ga javni tužilac većinu vremena pasivno posmatra (osim u slučaju da je potrebno razjasniti određeni deo izlaganja, kada je dozvoljeno da javni tužilac prekine izlaganje i postavi pitanje). Pri tome, treba imati u vidu da se okrivljeni toko, izlaganja može koristiti svojim beleškama
III Postavljanje pitanja
Kad okrivljeni završi svoj iskaz, a potrebno je da se iskaz upotpuni ili razjasni, postaviće mu se pitanja koja moraju biti jasna, određena i razumljiva, ne smeju sadržati obmanu, ne smeju se zasnivati na pretpostavci da je priznao nešto što nije priznao niti smeju predstavljati navođenje na odgovor (tzv. sugestivna i kapciozna pitanja). Primera radi, nije dozvoljeno sugestivno pitanje: Da li ste pucali iz puške? (pravilno je: Da li ste bili naoružani?) ili kapciozno pitanje: Gde ste sklonili nož? (a okrivljeni nije priznao izvršenje krivičnog dela). Eventualni dobijeni odgovori na navedena pitanja smatrali bi se nezakonitim dokazima i ne bi se mogli koristiti u postupku. Odbranu od ovakvih pitanja okrivljenom pruža upravo advokat. Pri tome, okrivljeni treba uvek da ima u vidu da ima pravo da ne odgovori na bilo koje pitanje tužioca.
Osim javnog tužioca, pitanja okrivljenom može postavljati i oštećeni odnosno punomoćnik oštećenog. Okrivljenom pitanja može postavljati i njegov advokat, kojim će svog klijenta, po pravilu, podsetiti da kaže nešto što je eventualno izostavio ili će dodatnim pitanjima razjasniti neki već dati odgovor.
Kada je u pitanju javni tužilac, po pravilu, njihova pitanja su otvorenog tipa: ko, gde, šta, kada, kako i zašto. preporuka je da izbegavate da na pitanja odgovarate sa „da“ ili sa „ne“ budući da je ovakve odgovore, u slučaju potrebe, teško ispraviti u kasnijem toku postupka; davanjem neodređenijih odgovara pomažete svom advokatu i sebi u koncipiranju odbrane.
Zapisnik o saslušanju
O saslušanju okrivljenog vodi se zapisnik. Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje (pr. ukoliko okrivljeni tokom saslušanje prilaže neki dokaz, recimo izveštaj lekara o zadobijenim povredama).
Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Kad organ postupka oceni da je potrebno ili na zahtev stranaka ili branioca, u zapisnik će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat.
Ukoliko smatrate da je javni tužilac pogrešno interpretirao Vaše reči odnosno da ih pogrešno diktira zapisničaru, Vi odnosno Vaš advokat bi odmah trebalo da reagujete i da zahtevate da se reči unesu u zapisnik tačno onako kako ste ih rekli.
Neki tužioci u zapisnik unose sadržinu i pitanja i odgovora, a neki samo date odgovore. Smatramo da je optimalno za odbranu da branilac zahteva da javni tužilac u zapisnik unese ne samo dati odgovor, već i postavljeno pitanje, budući da, suprotnom, može doći do toga da strateški bitne stavke odbrane ostanu izvan konteksta.
Ovde se treba izboriti da tužilac u zapisnik unese i pitanja i vaše odgovore, jer se u suprotnom gubi neposredni utisak ispitivanja, odnosno bitne stavke vaše odbrane mogu ostati van konteksta.
