Godišnji odmor

Godišnji odmor stiče se posle mesec dana neprekidnog rada kod poslodavca i pripada svakom zaposlenom, nezavisno od toga da li je na radu na osnovu ugovora o radu na određeno ili na neodređeno vreme. Međutim, lica koja nemaju zaključen ugovor o radu (već ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o dopunskom radu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju) nemaju pravo na godišnji odmor. Navedeno znači da zakon ne garantuje ovim licima godišnji odmor, ali to svakako ne sprečava poslodavca da, ukoliko želi, i ovim licima prizna pravo na godišnji odmor.

Zakon o radu propisuje da svaki zaposleni ima pravo na godišnji odmor u dužini od najmanje 20 radnih dana u kalendarskoj godini. Treba istaći da navedena odredba predstavlja zakonski minimum, što znači da poslodavac može (a ne mora) predvideti veći broj dana godišnjeg odmora, ali da nikako ne sme predvideti manji broj dana godišnjeg odmora od 20 radnih dana.

Ukoliko zaposleni u kalendarskoj godini zasnuje ili mu prestaje radni odnos, ne pripada mu pravo na puni godišnji odmor (20 radnih dana), već pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora, koji se računa kao dvanaestina godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos (pr. lice koje je zaključilo ugovor o radu na tri meseca počev od januara 2023. god. (do 31.03.2023), imalo bi pravo na 5 radnih dana godišnjeg odmora.

Ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom (pr. 1. i 2. januar, Božić, krsna slava), plaćeno odsustvo (pr. porođaj supruge) i privremena sprečenost za rad (pr. bolovanje). U tom smislu, ukoliko je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad (pr. razboli se), ima pravo da, po isteku te sprečenosti, nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Godišnji odmor može se koristiti jednokratno ili u delovima, i to u dva ili više delova. Pri tome, prvi deo mora se iskoristiti u trajanju od najmanje dve radne nedelje u toku kalendarske godine, ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Dakle, ukoliko zaposleni ima zaostalih dana godišnjeg odmora za 2022. godinu, može ih iskoristiti najkasnije do 30.06.2023. godine.

Poslodavac je taj koji odlučuje o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora, uz konsultaciju zaposlenog (ne obrnuto), pri čemu rešenje o korišćenju odmora mora dostaviti zaposlenom najkasnije 15 dana pre korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, rešenje se može dostaviti i neposredno pre ako se odmor koristi na zahtev zaposlenog. Poslodavac ima pravo da izmeni raspored korišćenja odmora ako to zahtevaju potrebe posla najkasnije 5 radnih dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora.

Zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor isplaćuje se novčana naknada umesto korišćenja odmora, u  visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Ipak, naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor ne pripada zaposlenom u svim slučajevima kada ne iskoristi svoj godišnji odmor (ako, primera radi, svojom krivicom ne iskoristi odmor od prethodne godine do 30. juna tekuće godine), već samo u slučaju prestanka radnog odnosa.