Advokatska kancelarija dr Ana Budak Beograd

Podaci o (ne)osuđivanosti

Podaci o (ne)osuđivanosti

Podaci iz kaznene evidencije odnosno podaci (o (ne)osuđivanosti)

Ukoliko je neko lice osuđeno, podaci o njegovoj osuđivanosti unose se u tzv. kaznenu evidenciju. Vođenje kaznene evidencije u nadležnosti je Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno opštine na čijoj teritoriji je to lice rođeno.

Upis podataka u kaznenu evidenciju, po pravilu, vrši se na osnovu podataka iz pravnosnažnih sudskih odluka. Sud odnosno drugi nadležni organ dužan je da podatke koji se upisuju u kaznenu evidenciju dostavi nadležnom organu MUP-u u roku od petnaest dana od dana kad je nastala činjenica koju treba upisati odnosno od dana kad je o postojanju takve činjenice obavešten.

Kaznena evidencija sadrži lične podatke o učiniocu krivičnog dela, o krivičnom delu za koje je osuđen, podatke o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, oslobođenju od kazne i oproštenoj kazni, kao i podatke o pravnim posledicama osude. U kaznenu evidenciju se unose i kasnije izmene podataka sadržanih u kaznenoj evidenciji, podaci o izdržavanju kazne, kao i poništenje evidencije o pogrešnoj osudi.

Ono što je važno istaći jeste da kaznena evidencija i akti na osnovu kojih se vrši upis podataka u kaznenu evidenciju predstavljaju službenu tajnu. Stoga, podaci iz kaznene evidencije mogu se davati samo pod uslovima propisanim zakonom, a na osnovu posebnog zahteva.

Postoji nekoliko kategorija lica koji imaju pravo da zahtevaju podatke iz kaznene evidencije:

I organi koji učestvuju u krivičnom postupku (ovo stoga što se ne može se dovesti u sumnju potreba da oni imaju opravdanog interesa da budu upoznati sa podacima iz kaznene evidencije), i to sud, javni tužilac i policija, ali pod uslovom da je podnet zahtev u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica za koje se navedeni podaci zahtevaju;

II organ za izvršenje krivičnih sankcija i organ koji učestvuje u postupku davanja amnestije, pomilovanja, rehabilitacije ili odlučivanja o prestanku pravnih posledica osude;

III organi starateljstva, kad je to potrebno za vršenje poslova iz njihove nadležnosti;

IV drugi državni organi koji su nadležni za otkrivanje i sprečavanje izvršenja krivičnih dela, kada je to posebnim zakonom propisano;

V državni organi, preduzeća, druga organizacija ili preduzetnik, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu, uz uslov da je podnesen obrazložen zahtev.

Ono što je važno istaći jeste da apsolutno niko nema prava da traži od građanina da podnosi dokaz o svojoj osuđivanosti odnosno neosuđivanosti.

Sa druge strane, građanima se, na njihov zahtev, mogu davati podaci o njihovoj osuđivanosti ili neosuđivanosti.

U svakom slučaju, podaci o brisanoj osudi ne mogu se nikom dati.

NAPOMENA

Svi stručni tekstovi na ovom veb-sajtu zasnovani su na propisima koji važe na dan objavljivanja konkretnog teksta. Svi izneti stavovi predstavljaju tumačenje zakonskih odredbi od strane njenog autora i nisu obavezujući. Svi tekstovi imaju isključivo informativni karakter. Informacije prikazane na ovom veb-sajtu nisu, ne mogu biti niti ih treba shvatiti kao pravni savet te ne mogu zameniti pravni savet koji može dati advokat nakon sagledavanja svih činjenica konkretnog slučaja.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pretraga

dr Ana Budak
dr Ana Budak

Vaš cilj je naš prioritet i koristimo se svim mogućim pravnim sredstvima kako bismo na najefikasniji način došli do željenog rezultata.

Imate pravno pitanje ?

Ne dopustite da Vas pravni problemi muče – kontaktirajte nas odmah!

Pozovite nas

+381 69 137 19 82

Pišite nam

office@legis.rs

Pišite nam

ana.budak@legis.rs