Advokatska kancelarija dr Ana Budak Beograd

Pravo stanovanja – ,,habitatio“

Pravo stanovanja – ,,habitatio“

Šta podrazumeva pravo stanovanja?

Institut ,,habitatio“ nije toliko poznat široj javnosti. Ipak, njegov značaj je nesporan. Naime, najčešće u slučaju razvoda, drugi roditelj je prinuđen da za sebe i dete nađe drugi dom, što je naročito veliki problem u slučaju da roditelj koji vrši roditeljsko pravo odnosno dete nemaju pravo svojine na useljivom stanu. Upravo ovaj institut omogućava da se ustanovi pravo stanovanja u korist mal. deteta i roditelja koji vrši roditeljsko pravo na stanu koji je u svojini drugog roditelja.

Da bi se ovo pravo ustanovilo, potrebno je da se kumulativno ispuni nekoliko uslova:

  1. da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu;
  2. da drugi roditelj ima pravo svojine na useljivom stanu i
  3. da ustanovljenje ovog prava ne predstavlja očiglednu nepravdu za drugog roditelja
  • pojam „očigledna nepravda“ predstavlja pravni standard, što znači da sud u svakom konkretnom slučaju ceni da li je ustanovljenje istog očigledno nepravedno ili ne.

Neka važna zapažanja

Porodični zakon sadrži svega jedan član posvećen ovoj temi, iz kog razloga su mnoga pitanja ostala otvorena. Ipak, tumačenjem navedene odredbe bismo svakako mogli zaključiti da se pravo stanovanja može ustanoviti i na stanu na kojem je drugi roditelj suvlasnik, a ne isključivi vlasnik („1/1“).

Primera radi, ukoliko roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo svojine na jednoj polovini stana, dok na drugoj polovini stana pravo svojine ima njegova rođena sestra, to nije smetanja da se ustanovi pravo stanovanja deteta (dece) i roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Ovo naše tumačenje ima osnova i u sudskoj praksi.

Sa druge strane, postavlja se pitanje da li se pravo stanovanja može ustanoviti u slučaju da roditelji nisu u braku, već u vanbračnoj zajednici. Odgovor je da, može. Ovo stoga što se ovo pravo ustanovljava u korist, pre svega, deteta, a onda i roditelja koji vrši roditeljsko pravo, što može biti slučaj bilo da su roditelji u braku bilo da su u vanbračnoj zajednici. Ovo stanovište ima svoje uporište ne samo u tumačenju zakonske odredbe o pravu stanovanja, već i u Ustavu Republike Srbije, koja nesporno izjednačava bračnu i vanbračnu zajednicu. Suprotno postupanje sudova značilo bi diskriminaciju.

Interesantno je i pitanje da li eventualni nepodnošljivi odnosi supružnika mogu uticati na  ustanovljenje prava stanovanja odnosno da li činjenica da bivši supružnici nisu u dobrim odnosima može biti osnov za odbijanje tužbenog zahteva za ustanovljenje ovog prava. Zakon nema preciznih odgovora na ovo pitanje, ali praksa sudova stoji na stanovištu da nepodnošljivi odnosi bivših supružnika ne isključuju mogućnost ustanovljenja prava stanovanja. Ovo stoga što se ovim pravom štiti najbolji interes deteta, kojim se mora dati prednost.

Trajanje prava stanovanja

Kada se jednom ustanovi sudskom odlukom, ono traje do punoletstva deteta. U praksi, praksi, sudovi će odlučiti o prestanku ovog prava i ranije u slučaju da se dokaže da je došlo do izmene odluke o poveravanju maloletnog deteta ili ako je došlo do sticanja prava svojine na useljivom stanu od strane roditelja koji vrši roditeljsko pravo odnosno deteta.

Prvi slučaj podrazumeva situaciju gde je roditelj koji je vršio roditeljsko pravo i po tom osnovu mu je priznato ovo pravo, prestao da vrši roditeljsko pravo. U praksi, najčešća je situacija da drugi roditelj traži izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava kojom zahteva da se dete poveri njemu/njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. Ukoliko se sa takvom tužbom uspe, pravo stanovanja prestaje jer drugi roditelj više ne vrši roditeljsko pravo.

Drugi slučaj podrazumevao bi, primera radi, situaciju u kojoj bi roditelj kome je priznato pravo stanovanja odnosno dete steklo pravo svojine na useljivom stanu nasleđem ili poklonom. Sticanjem prava svojine pravo stanovanja se gubi.

Tužba radi ustanovljenja prava stanovanja – primer

Nakon razvoda braka, dete je povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, dok je otac obavezan da plaća alimentaciju i uređen je način održavanja ličnih odnosa. Nakon razvoda braka, majka je našla posao kako bi mogla da živi sa detetom kao podstanar budući da ni ona ni dete nisu imali pravo svojine na useljivom stanu. Ipak, zarada joj nije bila dovoljna da podmiruje sve neophodne mesečne troškove. Sa druge strane, otac je u svojini imao dva stana, jedan u kojem je živeo i drugi koji je izdavao u zakup. Ova tužba rezultirala je presudom kojom je ustanovljeno pravo stanovanja odnosno kojom je otac obavezan da predmetni stan preda mal. detetu odnosno majci.

NAPOMENA

Svi stručni tekstovi na ovom veb-sajtu zasnovani su na propisima koji važe na dan objavljivanja konkretnog teksta. Svi izneti stavovi predstavljaju tumačenje zakonskih odredbi od strane njenog autora i nisu obavezujući. Svi tekstovi imaju isključivo informativni karakter. Informacije prikazane na ovom veb-sajtu nisu, ne mogu biti niti ih treba shvatiti kao pravni savet te ne mogu zameniti pravni savet koji može dati advokat nakon sagledavanja svih činjenica konkretnog slučaja.

Facebook
Twitter
LinkedIn

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pretraga

dr Ana Budak
dr Ana Budak

Vaš cilj je naš prioritet i koristimo se svim mogućim pravnim sredstvima kako bismo na najefikasniji način došli do željenog rezultata.

Imate pravno pitanje ?

Ne dopustite da Vas pravni problemi muče – kontaktirajte nas odmah!

Pozovite nas

+381 69 137 19 82

Pišite nam

office@legis.rs

Pišite nam

ana.budak@legis.rs