Šta je vršnjačko nasilje?
Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.
Iz navedenog možemo zaključiti da nije nužno da se nasilje ponavlja – dovoljno je da se jedanput pretrpi nasilje, da se nasiljem smatra i verbalno nasilje, kao i da nije nužno da je stvarno došlo do ugrožavanja žrtve, dovoljno je da je to ugrožavanje potencijalno.
Vrste nasilja
- fizičko (pr. telesno povređivanje)
- psihičko (emocionalno)
- socijalno (pr. „odbacivanje“ od strane drugara)
- digitalno (pr. slanje uvreda SMS-om, MMS-om, preko društvenih mreža itd.)
Krivični postupak prema maloletniku i sankcionisanje maloletnika
Krivični postupak prema maloletniku pokreće se samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih (poseban sertifikat). Navedeni sertifikat moraju imati i sudija koji vodi postupak i advokat u postupku, nezavisno od toga da li zastupa nasilnika ili žrtvu (budući da poseduje navedeni sertifikat,advokat dr Ana Budak je advokat za maloletnike).
Pre svega, važno je napomenuti da lica do 14 godina života nisu krivično odgovorna. Naime, licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo četrnaest godina ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa zakon.
Dakle, o krivičnoj odgovornosti može biti govora tek ukoliko je maloletnik navršio 14 godina života. Ukoliko ima navršenih 14 godina, razlika u pogledu sankcionisanja postoji u odnosu na činjenicu da li je u pitanju maloletnik uzrasta 14-16 godina, kada govorimo o mlađem maloletniku ili maloletnik uzrasta 16-18 godina, kada govorimo o starijem maloletniku.
Prema maloletnom učiniocu krivičnog delaza koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina(pr. nasilničko ponašanje) mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga (pr. poravnanje sa oštećenim i naknada štete, podvrgavanje odvikavanju od opojnih droga i sl.).
Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci, a u tom roku može se zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti.
Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere(pr. sudski ukor, pojačani nadzor od strane roditelja, upućivanje u vaspitno-popravni dom), kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom (pr. obavezno psihijatrijsko lečenje).
Mlađim maloletnicima (14-16 god.) mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijim maloletnicima (16-18 god.) može, osim vaspitnih mera, izuzetno izreći i kazna maloletničkog zatvora (do 5, izuzetno i 10 godina).
Prava žrtve nasilja u parničnom postupku
Žrtva nasilja ima pravo da podnese tužbu za naknadu štete, kojom će zahtevati kako materijalnu štetu (troškove lečenja, izgubljenu zaradu (ukoliko je u pitanju stariji maloletnik (16 god.+) koji je zaposlen) i štetu zbog trajne nesposobnosti za rad ili trajnog povećanja potreba ili smanjenja odnosno uništenja mogućnosti daljeg razvijanja ili napredovanja), tako i nematerijalnu štetu (zbog fizičkog ili psihičkog bola ili straha).
Vršnjačko nasilje i obaveze škole
Ustanova (osnovna škola, srednja škola i dom učenika) je dužna da prijavi vršnjačko nasilje u svom prostoru, pri čemu se pod prostorom ustanove podrazumeva se ne samo prostor u sedištu ustanove, već i van njenog sedišta, u kom se ostvaruju aktivnosti ustanove.
Ustanova je, između ostalog, dužnada radi na prevenciji nasilja, da ima poseban tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, da interveniše uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete i učenik trpi nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, bez obzira na to gde se ono dogodilo, gde se događa ili gde se priprema, da obezbedi zaštitu od svih oblika nasilja i da obezbedi socijalnu integraciju deteta (pr. da se postara da se dete ne izoluje od ostalih đaka).
Ako se utvrdi odgovornost za nepreduzimanje ili neblagovremeno preduzimanje odgovarajućih mera, stiču se uslovi za prestanak dužnosti direktora. u slučaju da ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajuće mere, ustanova će se kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Istovremeno, učenik, roditelj odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika ima pravo da podnese prijavu Ministarstvu, ukoliko smatra da je povređenazabrana diskriminacije, zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabrana ponašanja koje vređa ugled, čast i dostojanstvo.
