Neradni dani u Srbiji
Neradni dani u Srbiji dele se na državne i verske praznike.
Državni praznici u Srbiji su:
- 15. i 16. februar (Sretenje – Dan državnosti)
- 1. i 2. januar (Nova godina)
- 1. i 2. maj (Dan rada)
- 11.novembar (Dan primirja u Prvom svetskom ratu)
Pri navedenom, ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Dakle, pomeranje važi samo za nedelju. Ako praznik padne u subotu, ne pomera se neradni dan za prvi naredni radni dan.
Verski praznici u Srbiji su:
- 7.januar (Prvi dan Božića)
- 14-17. april* (počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa)
*napomena: Vaskrs (Uskrs) je tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se datum na koji pada određuje za svaku godinu posebno; datum koji je ovde naveden važi za narednu, 2023. god.
Pored navedenog, u zavisnosti od veroispovesti, zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika:
- pravoslavci:prvi dan krsne slave
- katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica:prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru
- pripadnici islamske zajednice: prvi dan Ramazanskog bajrama iprvi dan Kurbanskog bajrama
- pripadnici jevrejske zajednice:prvi dan Jom Kipura
Pravo zaposlenog da ne radi u dane verskih praznika
Pravo na gore navedene slobodne dane je pravo svih zaposlenih. Naime, svi zaposleni imaju pravo da ne rade na dan praznika, kao i pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa rada na danpraznika. Navedeno se odnosi kako na državne, tako i na verske praznike.
Iz zakonskih odredbi se takođe može zaključiti da je pravo na odsustvovanje sa rada na dan verskih praznika takođe pravo svih zaposlenih, bez obzira na versku pripadnost. Primera radi, Božić, 7. januar, neradni je dan i za pripadnike katoličke veroispovesti. Ukoliko, pak, ta lica rade u navedene dane, imaju pravo na uvećanu zaradu.
Pored prava na odsustvovanje sa rada na dan verskih praznika koji su neradni dani za sve zaposlene, pripadnici ostalih veroispovesti imaju pravo i na odsustvo za vreme svojih verskih praznika. Primera radi, katolici imaju pravo na neradni dan i na dan svog Božića, 25. decembra.
Rad neradnim danima i obavezna dokumentacija za poslodavce
Poslodavci kod kojih bi, usled prekida rada, nastale štetne posledice za građane i državu (pr. policija) dužni su da rade. Poslodavci čija priroda delatnosti odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad mogu da rade.
Ukoliko radi na neradni dan, zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu – najmanje 110% od osnovice.
U slučaju da ne radi na neradni dan, poslodavac je dužan da zaposlenima dostavi rešenje o utvrđivanju prava na odsustvo za vreme praznika. Ukoliko, pak, po nekom od dva gore navedena izuzetka, ipak radi u dane praznika, poslodavac je dužan da donese posebnu odluku o tome, kao i da dostavi zaposlenima rešenje o utvrđivanju obaveze zaposlenog da radi za vreme praznika.
Obrada podataka zaposlenih o veroispovesti
Poslodavcu je zabranjeno da obrađuje podatke o zaposlenima kojima se otkriva njihovo versko uverenje. Izuzetno, tumačenjem relevantnih odredbi naših zakona, može se zaključiti da se obrada podataka o veroispovesti (pr. o krsnoj slavi) smatra dopuštenom, ali samo za one zaposlene koji žele da koriste svoje pravo na neradni dan.
