Postojeći koncept ljudskih prava bazira se na shvatanju da ljudska prava pripadaju svim ljudima na osnovu same činjenice da su ljudi. Ipak, postoje autori koji dovode u pitanje takav koncept. Cilj ovog rada je da prezentuje najznačajnije teorijske stavove o ovom pitanju. Pored toga, analizirane su kritike postojećeg koncepta ljudskih prava. Pomenuti ciljevi ostvareni su primenom konceptualne analize prava, deskriptivno-kvalitativnog metoda, induktivnog metoda i sinteze postojećih saznanja. Rad predstavlja pokušaj da se primenom ovih metoda odgovori na pitanje da li je postojeći koncept ljudskih prava adekvatan. Rezultati istraživanja ukazuju na to da postojeći koncept ljudskih prava jeste adekvatan. Međutim, analiza je ukazala na određene slabosti postojećeg koncepta, pre svega na slabe nadzorne mehanizme nad implementiranjem i izvršenjem obaveza iz ugovora o ljudskim pravima koje su države prethodno ratifikovale, što dovodi u pitanje efikasnost ugovora kao jednu od osnovnih svrha prava. Pokazalo se da su ograničenja ljudskih prava, posebno kada su u pitanju fakultativna ograničnja, podložna zloupotrebama prevashodno usled neretko neodređenih pojmova iz restriktivnih klauzula. Ipak, dosadašnja praksa Evropskog suda za ljudska prava pomogla je u rasvetljavanju tih pojmova, čime je praktično postavila granice volji država u tom smislu. Ovi rezultati impliciraju potrebu za uspostavljanjem jačih nadzornih mehanizama nad ugovorima o ljudskim pravima, što je korak koja neizbežno zahteva političku volju međunarodne zajednice.
Podaci o (ne)osuđivanosti
23/03/2024
